Hudičev papir – menica uničuje velike in male dolžnike, pogosto pa tudi upnike. Mnogi se še spomnimo kako so tako imenovane »jugo menice« uničile največji jugoslovanski agrokompleks Agrokomerc v bivši Jugoslaviji. Menice so uničile tisoče malih ljudi, ki so ostali brez kakršnegakoli premoženja, ne da bi od tega imeli kakšne koristi. Trdijo, da je zaradi menic več ljudi storilo samomor kot zaradi nesrečne ljubezni. Ta hudičev papir, kot ga pogosto imenujejo zlasti pisci literarnih del, je star več kot 700 let in še vedno deluje na popolnoma enak način kot takrat, ko je bil izumljen. Miguel de Cervantes je v romanu Don Kihot na en zelo prefinjen način opisal kako lahko poznavalec menice Don Kihot v bistvu prepriča spremljevalca Sančo Panso, da bo dobil plačano delo, ki ga je opravil zanj.
Na IZOPU – Inštitutu za zavarovalništvo in pravo v Mariboru se vsakodnevno srečujemo s vprašanji, ki so povezani z menico. Pri nas velja še Zakon o menici iz 1946 leta, ki ga malo strokovnjakov obvlada ( možnosti vpogleda v Zakon o menici s komentarjem najdete na naši spletni strani pod zavihkom publikacije). Vsakodnevno se objavljajo tudi sodne odločbe o spornih menicah.
In končno, menice postajajo glavni problem tudi Agrokorja. Da ne bi posebej opisovali problematike Agrokorja, objavljamo v nadaljevanju zanimiv in preprosto razumljiv zapis v hrvaščini, ki je objavljen na Facebooku, v katerem avtor Saša Cvetojević prikazuje kako deluje sistem na podlagi menic in kako menice uničujejo male poslovne partnerje velikega sistema.
Pri tem zapisu bi bilo treba dodati, da je možno preprečiti najtežjo posledico poslovanja z menicami z enim preprostim pripisom klavzule »brez obveznosti«. Namreč, ko Saša Cvetojević govori o tem, da lahko nekdo, ki je sprejel menico kot menično obljubo plačila svoje terjatve, s to menico plača svoj dolg svojemu upniku v obliki prenosa menice na upnika po postopku indosiranja (podpis na hrbtni strani menice). V primeru, da končni dolžnik menice ne plača novemu upniku, je takšen prenositelj oziroma podpisnik na hrbtni strani menice soodgovoren skupaj z glavnim dolžnikom za obveznost iz menice. Gre za tako imenovano regresno pravico upnika, da terja plačilo menice od vseh podpisnikov menice. Indosant (prenositelj menice) lahko z zapisom klavzule »brez obveznosti« ali »brez regresa« ob svojem podpisu na hrbtni strani izključi svojo odgovornost za plačilo menice pri njenem prenosu na drugega.
Menično pravo tukaj omogoča, da se lahko takšen imetnik menice, ki je dobil menico za plačilo svoje terjatve in je menico prenesel na novega upnika (torej plačal svoj dolg z menico), izogne svoji nadaljnji odgovornosti s tem, da ob podpisu na hrbtni strani menice zapiše zgoraj omenjeno klavzulo. V tem primeru se v morebitnem, tako imenovanem postopku regresa, izogne obveznosti plačila dolga pri menici. Sicer pa g. Cvetojević zelo zanimivo piše o poslovanju z menico, zato vam priporočamo branje, ob tem pa ponovno, tako kot vedno, priporočamo, da ne podpisujete bianko menic nikomur. Največ škode in največ nevarnosti se povzroči prav s podpisom bianko menice. Če pa že morate podpisati bianko menico, se posvetujte s strokovnjakov še pred podpisom, kajti po podpisu vam tudi strokovnjak ne bo mogel veliko pomagati.
Prof. dr. Šime Ivanjko
Z dovoljenjem avtorja zapisa, g. Saše Cvetojevića, objavljamo v celoti njegov zapis na Facebooku.
[OPREZ-OPASAN STATUS] Kako su mnogi tek kod kredita u CHF naučili što je valutni rizik (glupani poput mene koji su to znali, pa ga svjesno prihvatili su isključeni) tako će neki tek sad naučiti što znače mjenice, eskont, faktoring i regres. Stariji se mutno sjećaju toga, jer ih je onomad naučio Babo Agrokomercov, ali – tko bi slušao te fosile? Pa, nama se tako nešto neće nikad dogoditi 🙂 HOW YES NO!
Pokušat ću, zdravoseljački, tako da me i prosječan saborski zastupnik razumije, objasniti što se sad dešava dobavljačima Agrokora. Primjerice – prodali su robu i (ako su bili bar dovoljno jaki da to isposluju) umjesto obećanja – “platimo ti za XXX dana” – dobili bi mjenicu. Ne idem sad u mjenično pravo, tko izdaje, trasira, akceptira itd, da ne zakompliciram.
Dobiješ mjenicu
I tako, dobiješ mjenicu – papir na kojem ti je firma iz Agrokora potvrdila da ti duguje 100 kn i da to plaća za 120 dana. Onda ti možeš čekati 120 dana, što najčešće ne možeš, ali bar s mjenicom možeš taj dug “prodati”.
Možeš ga dati (teoretski) onom kojem si ti dužan, ali u stvarnosti – daš ga banci (a realno, raznim financijskim mešetarima) i oni ti isplate oko 95 kn.
Pet kuna njihova je marža, a onda oni čekaju umjesto tebe. Ti dobiješ lovu i ideš kući pjevajući. Isplatiš plaće, platiš PDV (kojeg ti država otme u cca 30 dana, iako možda nikad nećeš dobit lovu), platiš ostale kojima si dužan.Sve je super, dok Agrokor tim mešetarima isplaćuje lovu kad mu oni donesu tu mjenicu. Kad on ne može plaćati, što se desilo prošli tjedan, onda naučiš što je regresno pravo po mjenici. To ti znači da si TI dužan mešetaru vratiti lovu koju ti je isplatio. Ajme majko. A ti ne da nemaš više tu lovu, nego ti fali i ‘ibera’, jer već tjedan-dva, od kada je krenula frka – mešetar ti ne želi primiti nove mjenice, pa nisi već dva tjedna dobio ni kune.
Mešetar te blokira
Onda te mešetar blokira, sjedne ti na žiroračun. A ti imaš kredu, koju si uzeo u banci. Nisi pročitao da, ako dospiješ u blokadu, te banka to skuži, cijeli kredit ti može proglasiti dospjelim. A bude, jer ju je frka, pa će, ispravno kao i Roglić od Orbica, procijeniti da ti toneš i da on mora zaštititi sebe, da ne potonete skupa. Kad te blokira mešetar, onda ti dobavljači prestanu isporučivati sirovine i materijal koji tebi treba za tvoj proizvod. Onda nemaš proizvod za isporučiti onim kupcima koji su ti spremni platiti. Pa oni potraže drugog dobavljača.
A ti ne otpuštaš radnike, jer čekaš da ti Vlada donese ‘lex kajgod’. Ili vjeruješ da će te “veliki vjerovnici” zaštititi u dogovoru. Prođe mjesec dana, radnici ne proizvedu robu, ali dužan si im plaću, a državi na tu plaću još cca 70% (ak ne znaš postotke, pitaj Pernara).
Kad zakasniš s plaćom i PDV-om (PDV na robu koju si isporučio prošli mjesec, dok si još vjerovao da je sve super, jer si dobivao mjenice s kojima sad možeš brisat guzicu i meni smanjiti promet) onda ti i država pošalje blokadu. Tako si već dužan samo za tu jednu plaću i pripadajuća davanja cca pola milje (ako imaš pedesetak ljudi). Realno ćeš, za mjesec dana, biti u blokadi bar milju kuna ako ne i više.
Tako ti i treba…
Onda shvatiš da si ugovor o kredi s bankom potpisao na dva mjesta, jednom uz žig poduzeća, a jednom samo uz ime i prezime. Pa shvatiš što znači osobno jamstvo za kredit tvog d.o.o. – tajkunče jedno. To, i taj drugi potpis, znači da ti banka ide po kuću (auto ti je već na nišanu ovih prvih, jer voziš auto na firmu, lopove jedan). Par dana nakon toga shvatiš da i kartičari imaju osobno jamstvo, a to shvate i tvoji djelatnici. Niste čitali one papire koji su došli uz karticu, jel da?
Onda te ti isti, dragi ljudi, kojima si isplaćivao plaću godinama, sačekaju pred firmom i umlate sitnim inventarom firme (shvatiš da lopate i krampovi stvaraju krupne modrice iako su klasificirane kao sitni inventar) i pregaze ponekim osnovnim sredstvom. Onim koje vjerovnici još nisu uzeli za naplatu, jer je bilo rashodovano. A vozi, prokleto bilo.
No, tajkunče prokleto, tako ti i treba. Htio si se obogatiti preko noći i na tuđem znoju!, napisao je Cvetojević u svom statusu na Facebooku.